Pank (ne)kultura

Moje iNMpresije metalik časopisa Metal HAMMER broj 11 i još po nešto o metalu

hcpunkerka | 20 Decembar, 2011 20:35

Kupujem metalik časopise zato što se pankerski časopisi ne kupuju i zovu se fanzini. DakleM Metalni Čekić na čijoj se naslovnici nalaze neka napuderisna lepojka, Kanibal Korps i Bulet For Maj Valentajn- drim tim, o da! Prvih nekoliko stranica novosti, koncerti, kurac, palac i op- sitnim slovima u ćošku dole piše: Ritam Nereda izdao novi album. Ritam Nereda- bend koji je reko da neće novac- taj tamni sjaj, bend koji je sasvim slučajno dao intervju za BRAVO(u kome je rekao da ne treba da se bavimo muzikom ako hoćemo novac), bend koji jebozovno mnogo traži para za kartu za koncert i bend koji ne znam kako, slušaju deca pored Aleksandre Kovač i Flamingosa. No, listam dalje i vuala! - mačka sa naslovnice- bend joj se zove LACUNA COIL. Njena slika preko cele strane a u pozadini stoje četvorica kosmatih i jedan čirokanac skoro nevidljivo mutni; na toj slici velikim slovima stoji citat "volim da budem ženstvena, želim da izgledam seksi" - to je baš metalik zar ne? Blek Sabat je baš na to mislio kada je pravio pesmu Blek Sabat. Kontrast tome, oduševio me je intervju sa Kanibal Korpsom. Majku mu! Jesu popularni ali nisu prodane duše kao većina. Tu su i par prostera- Crvene Vruće Čili Papričice i Satirikon, nešto reklama i opala! Tim Armstrong - gitarista grupe Rancid (melodični pank bend- vučeDU na pop) i njegova životna priča. Govori o svom ćaletu alkoholičaru i kako je on povukao od njega. Živeo je u siromaštvu i u muzici je video način da se obogati! Jebem mu ja mater! Našao je pravac od koga će da hrani familiju! Felix, Bosanci, Demovi i emos koji je propustio rođenje svog deteta zbog važnog fotosešna - Metak Za Moju Dragu- baš su metaličasti, zar ne? .... Recenzije, recenzije, filmovi, knjige- autobiografija telohranitelja i autobiografija novosadskog panka. Na zadnjoj korici- proster grupe Dole (Down)- soutern metalik.

Kada bih sva ova imena zamenila imenima filmskih zvezda, pop diva, manekenka i ostalih kulturnih neprijatelja sve bi to bio isti prljav veš. Biti popularan je daleko od biti kvalitetan i biti svoj jer ne može većini da se svidi to što ti radiš ako ne bude dekorisana nečim što narod voli. Metal je super stvar, Metalika je moj dobar drug ali metal je rođen bez stavova, političkih opredeljenja i uopšte ograničenja što mu je dalo mogućnost da se širi, razmnožava, diverzuje. Pojavio se kao nešto novo- dukokosi kao hipici, crni međ svim šarenilom sa krstačama na prsima. Tomi Iomi sa povređenim prstom i tada najtežim zvukom i Ozi Ozburn sa ne tako fantastičnim glasovnim mogućnostima. Danas se to tolko razmnožilo i otišlo u tolko pravaca da da bih sebe mogao da nazivaš metalcem moraš da znaš mnogo ali baš mnogo (preporučujem knjigu Iana Christa - Sound Of the Beast za početnike). Metalac se ne postaje preko noći i sve donde dokle u ruci imaš časopis poput Metal Hamera ti ćeš biti Metalika- osoba koja se loži na metal a ne zna ništa o njemu (posetite grupu na gejbuku- "metalci operite kosu").

Tolko o panku za danas :)