Pank (ne)kultura

Sučan dan u mom gradu. Onakav letnji dan koji te stavlja na mesto bespomoćnog praseta za vreme svetog Nikole. Nikome ne pada napamet da izaće napolje. Tako mislim jer ja nisam bila tamo. Ventilator je jedino što radi u mojoj kući. Kompijuter, fejs, klasika, klasičnije ne može biti. Svi znamo ko drži monopol svetskog društva. I kad ne možeš da pomeraš svoje veliko dupe u realnosti, možeš svoj malo sajber dupe da treskaš kolko 'oćeš. Novim društvom dolazi i nova olimpijska disciplina - pomeranje miša u dalj. Jednom rečju sve se ovo može opisati kao dosada.

I kako nemam šta korisno da radim (šta jedan adolescenat za vreme raspusta može korisno da radi?), krenem da širaim moj muzički vokabular, jer danas je strašno ako ne znaš šta je Dark Funeral i Deicide u gradu u kojem se od svih 'Džn džn' stvari sluša najviše 'metalik'. Tako, prevrćući sve te silne sotonine sluge i prinčeve tame shvatim da ja tu muziku uopšte ne slušam i shvatim da postoji nešto što se zove MUZIČKI UKUS. Metalcima je taj izraz još nepoznat. I dohvatim ja jedan muzički  časopis (od istih autora koji prave časopise za 'sehu' tinedžerke sa savetima za šminkanje), u nadi da ću pronaći nešto kvalitetno. O da, tu su svemoćni bendovi 80'-ih i 90'-ih i ništa bez novih, alternatovnih, gej bendova koji su uvek na naslonoj sa ogromnim naslovom 'nikad nisam bio pesimista'. Listam i listam i posle svega, kako tinejdžeri mogu da podele šta je dobro a šta loše. Velike treš metalike stoje pored novih pop- rok bendića. I onda primetim nešto u ovom časopisu što nisam ranije primetila jer su mi svi ovi izvođači veoma dragi na neki način. Primetim  da 'presveti'  rokeri rade isto ono što i rade i ciljna grupa kontrastičnih fanova - pop zvezde, svi oni poziraju. ''Zbog muzićke industrije se kad-kad osećam kao prostitutka'' izjavo je Jonathan Davis, pevač grupe Korn. 'On se oseća' šta mene briga kako se on oseća, on je na sceni zbog mojih osećanja. On je moj podanik, on služi meni, a ne ja njemu. Shvatila sam da je to sve u suštini isto i da bilo POP ili ROCK zvezde, oni su ZVEZDE i to sve govori o njima. I onda se setim kulture  u kojoj je novac odbačen jer je i sama kultura odbačena jer ona tako želi. Uteha da se svet ne vrti oko novca i da ima vrednijih stvari od aviona Brusa Dikinsona a to je bunt, energija i anarhija adolescenata sa svojim stavom, njima niko nije punio glavu jer su je sami punili. Oni su PANKERI-  klošari, divljaci, nakaze. Zaključujem da je danas najčasnije ne uklapati se u društvo i da je ljudima samo krivo što se Britni i Ceca više spominju po medijima jer kada bi se isto tako pominjali Black Sabbath i Azra, sve bi bilo isto.